Na ovoj stranici nalaze se važni podaci o meni i mojoj porodici, a stranica je namenjena onima koje stvarno interesuje ili imaju vremena da je čitaju.

...i da nastavim...

    Prve godina svog života proveo sam u Beočinu sa ocem, majkom, bratom, dedom, babom i prababom.

Ja sa 2 ili 3 godine.

    Ekipa nije bila loša i išlo nam je prilično dobro, tako da sam u Beočinu bio do svoje 10-te godine. Tu sam pohađao O.Š. "Jovan Grčić-Milenko". Ali kako to biva došlo je do izmena u timu, te smo odlučili da je najbolje da se preselimo u Novi Sad. I tako sam dospeo u deo grada koji se zove Novo Naselje, gde takođe živi moj brat od ujaka Aleksandar (Stole) koji mi je pomogao oko uklapanja u novu sredinu. Na žalost neki pametnjaković je promenio ime u Bistrica ali ga mi starosedeoci još uvek zovemo starim imenom ili kraće samo "Naselje". Osnovnu školu sam nastavio i završio u O.Š. "Prva Vojvođanska Brigada" koja se nalazi na Novom Naselju.

    Posle osnovne došla je i srednja škola. Iako sam ja znao šta hoću da upišem, moji roditelji su imali veliki uticaj na odabiranje mog zanimanja.

Majka Danica i otac Petar Rakić
Oni su ujedno i sponzori mog homepage-a pa bih ovom prilikom i na ovaj način hteo da se zahvalim.

    I tako smo udruženim snagama odlučili da za početak upišem treći stepen SŠES "Mihajlo Pupin" iz Novog Sada. Trogodišnja školovanje je proteklo bez većih problema i na kraju je trebalo odabrati mesto za proslavu mature. Odluka je pala na Aranđelovac gde smo proveli tri dana, popili mnogo piva a i ostalog i verovatno izvukli hotel iz bule (dugova).

Slika sa maturskog panoa

    Svestan da tri godine škole nije dovoljno za napredovanje, opet sam uz pomoć roditelja, odlučio da upišem vanredno i četvrti stepen istog smera.

    Dok sam se ja školovao moj 13 godina stariji brat Branko (Bane) se momčio, svirao tamburicu, upoznao svoju buduću i sadašnju ženu i na kraju 18.05.1988 dobio ćerkicu kojoj su dali ime Dunja.

Snaja Maca (Mara), Dunja i brat Branko Rakić

    Inače, Bane svira tamburicu u orkestru "", pa ukoliko ste zainteresovani za dobar tamburaški orkestar pošaljite mi e-mail radi dogovora tako što će te da kliknete na ime orkestra.

   Pored rođenog brata od bliže rodbine imam još 3 brata i 3 sestre od ujaka sa majčine strane i 2 sestre od tetke sa očeve strane. Evo i slike sa nekima od njih:

   S leva: Ja, Aleksandar, Marko , Neda, Dragan i Dragana.

    Kao što sam već rekao, brat Aleksandar (Stole) mi je pomogao oko adaptacije u novu sredinu, tako da sam uz njega ubrzo postao pravi Novosađanin. Marko i Neda su iz Slavonskog Broda, ali su se zbog studija preselili. Marko studira matematiku odsek za računarstvo u Zagrebu, a Neda Ekonomiju u Osjeku. Dragan i Dragana su iz Beočina. Dragan je sportista tj. trenira košarku. Inače ide u gimnaziju "Svetozar Marković" iz Novog Sada. Dragana je u osnovnoj školi "Jovan Grčić-Milenko" iz Beočina.

    ... i još malo o meni...

    Četvrti stepen vanrednog školovanja se malo odužio, a u međuvremenu mi je stigao i poziv za vojsku. Video sam da je đavo odneo šalu pa sam zapeo i uspeo, bukvalno, da završim školu pre odlaska u vojsku. Naime, oko 9:00 časova sam maturirao, a oko 19:15 časova 18.06.1997 stigao u kasarnu. Sreća u nesreći je bila ta da sam ceo vojni rok proveo u Beogradu. Kao i svi pa tako i ja iz vojske nosim par dobrih i par loših sećanja i dosta novih prijateljstava. Ipak bih izdvojio jednog drugara s kojim sam se tamo najviše družio. To je Stevanović Zoran iz Šabca.

    Kako sam bio blizu kuće, trudio sam se da iskoristim svaku priliku da zbrišem u Novi Sad. Trudio se i uspevao.

Gledano s leva tu su Igor Conić (Ica), komšija Mirko (Glava), brat Dragan (Gaga), ja(Raka) i brat Aleksandar (Stole) u mojoj bivšoj sobi za vreme mog vojnog roka igrajući Settlers 2.

    Po završetku vojnog roka vratio sam se kući i počeo da razmišljam šta dalje. I tako sam odlučio (smo odlučili) da bi bilo dobro da položim vozački ispit je bi i ta stvarčica mogla da mi zatreba.

    Vozački ispit sam položio iz prve i kao poklon dobio staru Zastavu 101 iz 1981 oko koje se trudim i koju nikad neću doterati onako kako ja hoću, a koja i nije tako loša kao što izgleda.

    U Junu 1999 godine sam se upisao na "Ekonomski Fakultet" u Subotici - odeljenje Novi Sad, tako da sam sada student. Nadam se da će mi sve ići onako kako sam planirao i da ću za 4-5 godina bit dipl.eko. Pa nek mi je sa srećom.

    10.12.1999 godine dobili smo i prinovu u porodici Rakić. Naime mom bratu Banetu rodio se sin. Naravno ime je dobio po dedi. Tako da ga sada zovemo Petar Rakić JR.

Mali Pera namiguje

TO BE CONTINUED.........

Nazad na infinite.on.neobee.net