Ocene

9
9
9
6

Drugi deo igre nas postavlja u ukogu Kejt Voker i locira nas u usputnoj stanici na putu do Siberije. Kejt se nalazi u vagonu i igra počinje.

Gledano u globalu igra se nije u mnogome promenila od prvog dela. Grafika je bolje urađena i lepša. Detaljnija je i daje vrlo lep utisak prostranstva i originalnosti. Likovi u igri su takođe verno preneti iz provg dela i malo dorađeni tako da je kompletan vizualni utisak bolji nego u prvom delu. Ipak, kako smo se već u prvom delu oduševili sa grafikom ova ne donosi toliko ushićenje koliko je prvi deo donosio. Muzika i zvukovi u igri su vrlo dobri i odlično prilagođeni tako da daju potpunost i atmosferu igri. Ipak, kao u u prvom delu, glasovi karaktera su pomalo isprazni i zvuče kao da im je dosadno. Nema nekih prevelikih emocija tako da igra postaje malo usporena i dosadna.

Zagonetke u igri se kreću od briljantnih do smrtno dosadnih. Ove dosadne se sastoje u konstantnom isprobavanju raznih kombinacija i ponavljanja tako da posle određenog vremena može da proizvede kontra efekat i da umesto da bude zanimljiva postane dosadna. U igri ima dosta šetanja i vraćanja na ranije pozicije što pomalo doprinosi utisku o usporenosti i smanjuje zanimljivost. Jedan savet koji vam mogu dati je da uvek iscrpite sve teme razgovora koje se nalaze u notesu da ne bi kasnije morali da se vraćate.

Igrivost i komande se nisu promenila tako da oni koji su igrali prvi deo neće morati da se navikavaju na novost. Oni koji prvi put igraju ovu igri će naći komande lake i brzo će ih naučiti koristiti.

Syberia II je pored svega samo nastavak prve igre i ne treba očekivati mnogo od nje. Ljubitelji avantura će sigurno pozdraviti novi naslov, ali mislim da bi svi trebali da se oprobaju u ovoj igri koja je i pored nedostataka odlična i brzo prirasta srcu, a cilj Hansa i Kejt sve gotovo tera ka kraju. Na kraju je potrebno da se kaže da je ovaj deo kraći od prvog ali da je itekako vredan igranja. Da li će Hans napokon videti mamute.... na vama je da otkrijete.
 

Ocene

10
8
8
7

Krstarenjem po moru brod glavnog lika je napadnut od strane nepoznatih napadača a on i njegova putnica su razdvojeni. Svi pokušaji da se glavni lik ubije propadaju a ovaj se spasava u podvodnom tunelu. Iscrpljen i dezorijentisan lik pada na zemlju.... Ovo nije klasičan zaplet, ali se ne može reći da je originalan. Ipak uvodna animacija nam daje nagoveštaje za fantastičnu igru...

Igra počinje u nekakvoj prostoriji u kojoj se lik našao, pošto je pobegao od progonitelja koji su želeli da ga se dokopaju ali ne živog. Posle nekoliko osnovnih uputstava igrač kreće u avanturu. Prolazi kroz nekoliko prostorija koje izgledaju kao da su delovi nekakve instalacije. Dolazi do probijenog zida a prednjim puca najlepši pogled ikada viđen u sličnim igrama. Tropska ostrva, plaže sunce, talasi. Za nepoverovati koliko je grafika u ovoj igri napredna.

Grafika u ovoj igri predstavlja očigledan napredak tehnologije. Toliko je detaljna i fantastično urađena da se stiče neviđeni utisak o realnosti. Voda i njeno kretanje su odrađeni na fantastično visokom nivou. Pokretanje talasa je odlično. Vetar, koraci, trava, drveća i ostale stvari su urađene sa mnogo pažnje i realnosti. Likovi u igri su takođe detaljno urađeni i svi njihovi pokreti daju upečatljiv utisak. Zvukovu su takođe autentični i vrlo realni. Svaki pokret ima karakterističan zvuk kao i svako oružje. Hodanje, puzanje ili hodanje u čučnju takođe proizvode različite zvukove. Prolazak kroz grmlje ili vodu daje različit zvuk. Čak svaka čaura koja padne na zemlju ili u vodu daje karakterističan zvuk.

Neprijatelji u igri su izuzetno pametni. Bolje rečeno, AI (Artificial Intelligence) je fantastičan. Naime neće svi neprijatelji bezglavo leteti da se sa tobom sretnu. Neki će ostati u zasedi i oglasiti alarm tek kad se igrač nalazi u vrlo nezgodnoj situaciji, tj. kada ga neprijatelji opkole ili na drugi način stvore situaciju u kojoj imaju prednost. Ipak, postoji nekoliko manjkavosti. Neprijatelji imaju izuzetan sluh, a vid im je rentgenski. Vide kroz toliko gusto šiblje da je prosto nemoguće. Preciznost im je tolika da te mogu skinuti sa poprilične udaljenosti. Igra ima gomilu raznovrsnih neprijatelja ali prava zabava počinje kada padne noć jer tada izlaze.... pa videćete sami.

Glavni lik je fantastično odrađen u svakom pogledu. Osobina koja se retko sreće u ovakvim igrama je stamina tj. izdržljivost. Naime, igrač u normalnom kretanju trči nekom klasičnom brzinom. Moguće je da ubrza kretanje što troši staminu. Svaki skok troši staminu, a troši je i plivanje ispod vode tj. ronjenje. Prilikom ronjenja igrač mora da zadrži vazduh (pritiskom na odgovarajući taster) ili će glavni lik početi da diše ispod vode što će rezultovati smanjenjem energije i konačno smrću. Zadržavanjem vazduha igrač omogućuje glavnom liku da duže bude pod vodom. Glavni lik može da koristi vozila koja se nalaze u igri (čamce, razna terenska vozila...) koja na sebi imaju razna naoružanja. Oružja u igri ima sasvim dovoljno da ne zafali....

Igra ima jedan veliki nedostatak a to je zahtevnost. Potreban je poprilično jak računar i gomila memorije a takođe i vrlo brza grafička kartica da bi se moglo uživati u igri. Ipak postoje, na svu sreću, podešavanja (koja su npr. oskudna u igri DeusEx2) koja mogu smanjiti detalje i time omogućiti komforno igranje i na malo slabijim mašinama. Takođe, nije na odmet instalirati najnoviji patch koji donosi optimizaciju i ubrzanje.

Sve u svemu ovaj FPS,  koji pomalo podseća na film Ostrvo Doktora Moroa, će igraču pružiti nezaboravan utisak.

Ocene

9
8
8
6

Igra vas stavlja u ulogu jednog od ponuđenih likova čiji je zadatak da se bori sa hordama neprijatelja i da spase narod i zemlju od totalne anarhije i uništenja. Lik koji vodite vremenom, kroz borbe, dobija iskustvene poene (expirience) i na taj način postiže viši nivo koji donosi nove mogućnosti. Takođe igrač je u mogućnosti da podešava karakteristike lika, da ga oprema boljim oružjem, oklopom i svom ostalom opremom koje u igri ima u izobilju. Igrač može da vodi samo jedan lik dok se tokom igre mogu pridružiti još neki likovi koji igrača prate samo za određeni zadatak. Kada se zadatak završi, NPC (Non Playing Caracter) likovi napuštaju igrača tj. igrač ponovo vodi samo glavnog lika.

Tehnički igra je odlično urađena. Grafika je na vrlo visokom nivou. Vrlo je detaljna, a i prilagođena je kompletnom utisku o dobu i mestu gde se radnja odigrava. Jedina zamerka je ta što je senka lika uvek okrenuta na jednu stranu i ne reaguje na osvetljenje tj na poziciju osvetljenja tako da iako je svetiljka iza lika, senka pada kao da je svetiljka ispred lika. Neprijatelja u igri ima mnogo i raznovrsni su. Kao i svi likovi u igri i oni su fantastično odrađeni i vrlo detaljni. Glavni lik reaguje na sve promene opreme tako da mu se izgled menja promenom oklopa i sl. Takođe u zavisnosti koje oružje nosi, menja mu se i držanje. Zvukovi u igri su vrlo dobro urađeni i prate radnju na ekranu a muzika je dobro prilagođena. Iako se primećuje sličnost sa Diabo igrom, ova ima nekoliko prednaosti. Lik je odlično animiran a kretanje mu je prilično dobro odrađeno. Takođe u igri se povremeno pojavljuje izmaglica što dodatno obogaćuje ionako bogatu grafiku.

Borba u igri je vrlo laka a kontrole se vrlo brzo nauče. Tasteri 1 i 2 na tastaturi služe za promenu oružja tj. za upotrebu jednog od dva slota u koja se postavlja oružje. Tasteri 6 i 7 služe za promenu nekih specijalnih radnji koje lik obavlja. Igrač je u mogućnosti da sam određuje koja će se oružja ili sposobnosti nalaziti u ova četiri slota. Lik napada neprijatelje levim tasterom miša a koristi specijalne poteze desnim tasterom miša. Takođe postoji mogućnost pravljenja kombinacija napada i sposobnosti.

Igra se sastoji od 60 glavnih zadataka i od oko 200 sporednih zadataka. Takođe postoje nebrojeno mnogo dodatnih zadataka koji se mogu sresti u igri. Ovo će sigurno privući sve ljubitelje RPG igara a sve igrače će držati vrlo dugo pored računara.

Ocene

9
8
9
10

Sa tehničke strane igra uopšte nije zahtevna i može se igrati na svim mogućim konfiguracijama. Grafika je vrlo lepo urađena, sve je crtano i vrlo je šareno. Likovi su takođe crtani i pomalo komični što doprinosi celokupnoj atmosferi. Muzika i zvukovi su vrlo dobro prilagođeni a posebno podmukao smeh Woodya i grohot publike. Upravljivost je dobra a ukupna igrivost fantastična. Takođe igra se može igrati onoliko puta koliko želite i nikada nije dosadna. Morate se potruditi da dobijete oskara a da vam gledanost bude maksimalna, što nije nimalo lako.

Ova igra pruža igraču opuštanje i zabavu. Vrlo je šaljiva i zabavna. Ukoliko ste ikada imali u planu da sa komšijom zbijate šale, pomoću ove igre možete to uraditi bez opasnosti po vašu sopstvenu kožu.

Ocene

8
8
8
8

Grafika Fist Alpha se ne razlikuje u mnogome od prvog dela. možda bi se moglo reći da je konfuznija. Preglednost je vrlo slaba do da je gotovo i nema. Ovo je ipak razumljivo ako se uzme u obzir da je cela radnja smeštena u gustoj džungli. Ipak ponekad zna da iznervira, što i nije neki plus. Zvukovi u igri su fantastični. Sve ima karakterističan zvuk. Prolazak kroz šiblje, čaura koja pada u vodu, na tvrdo ili na mekano, koraci u džungli, po vodi, na tvrdom oružje i ostalo.

Tehnički igra je strava i užas. Neprijatelji ponekad imaju rentgenski, toplotni i laserski vid. Vide bukvalno na sve u radijusu od 180 stepeni . Ponekad vide i mogu da vas pogode kroz šiprag kroz koji ne bi tenk prošao, dok vi njega ne možete da vidite ni kada stoji na jednom mestu. Takođe igra je prepuna bagova i preporučuje se instalacija 1.60 verzije peča (ili novije) da bi se sve moglo igrati normalno. U protivnom, između ostalog morate da utrošite seo šaržer da bi ubili neprijatelja. VC izgleda da su koristili pancire ko ludi u to vreme. Takođe neprijatelji pronalaze skoro nemoguće puteve da vas pogode tako da ako vas vide imaju tendenciju da probijaju, zidove, drva ili druge prirodne i veštačke barijere.

Igra, pored tehničkih nedostataka koje peč (patch) popravlja, obiluje raznim oružjem, neprijateljima i odličnim misijama. Odlična, napeta i zabavna igra.

Ocene

8
8
8
5

Grafički, igra je pristojna ali se ne razlikuje mnogo od prvog dela. Ipak odlično je prilagođena utisku okruženja u kom se igrač nalazi. Preglednost je odlična i vrlo realna. Naime, igrač nije uvek u mogućnosti da odredi odakle meci dolaze, kao ni da primeti neprijatelja koji je skriven. Mora se voditi računa o svakom uglu jer se nikada ne zna odakle će doleteti metak. Zvuk u igri je generalno dobar. Tu je i tako dobar uzvik RPG,RPG on the rooftop... Zvukovi su odlično prilagođeni i već klasično svako oružje ima karakterističan zvuk.

Tehnički, igra se ne razlikuje mnogo od prvog dela. Generalno je dobro odrađena, ali (uvek to ali) postoje i neki propusti. Ponekad se čini da neprijatelji imaju mogućnost pucanja kroz zidove. Pored toga mogu da vide odlično na kilometar, ali ne mogu da te pogode ni sa 5 metara. Ponekad neprijatelji tako dobro gađaju da skoro ceo šaržer ispucaju u tebe a da te svaki metak pogodi. Izgleda da su kreatori igre odlično implementirali faktore sreće sa faktorima poznavanja korišćenja oružja.

Sve u svemu, igra je dobra i daje dobar utisak. Nije remek delo, ali je vredi odigrati i zabaviti se, pogotovo ako vam se svideo prvi deo.

Ocene

9
9
9
7

U originalnoj igri i prvom nastavku je pored glavnog lika bilo moguće voditi još jednog dodatnog lika kojeg više-manje kontroliše računar. U HoU je moguće voditi pored glavnog, još dva lika. Dodatne likove kontroliše računar a igrač je u mogućnosti da im zada neke smernice u oblasti taktike (udaljenost od glavnog lika, pomoć pri zamkama i zaključanim stvarima i sl.), u oblasti poboljšavanja karakteristika lika (u specijalizaciji kompjutersko vođenih likova) i još u nekim stvarima. Takođe je moguće opremanje NPC likova raznim štitovima, oklopima i oružjem, kao i prstenjem, ogrlicama i ostalim stvarima. Inventaru NPC likova je lako pristupiti u cilju razmene stvari.

Grafika je standardno dobra, što je i za očekivati, a što je i odlika celog ovog serijala. Sve je poprilično autentično i daje lep osećaj ovom fantastičnom svetu. Zvukovi i prateća muzika je na visokom nivou. Svi zvukovi prate radnje na ekranu a sve ima autentičan zvuk. Prateća muzika se odlično slaže sa dešavanjima na ekranu.

Igrivost je, kao i u celom serijalu, odlična. Vrlo lako je naučiti koristiti igrački interfejs, a tu su i pomoćni tasteri koji olakšavaju pronalaženje predmeta i ostalih stvari koje se mogu pokupiti ili sa kojima se može vršiti nekakva interakcija (TAB taster na svemu od interesa napravi glow (svetleći) efekat. Igrač ima mogućnost da napravi 36 kratica kojima se pristupa mišem ili kombinacijom miša i tastature (tasteri CTRL i SHIFT otvaraju nova mesta za kratice). Moguće je menjati i položaj kamere tako da ne postoji problem oko nepreglednosti.

Novi nastavak NWN serijala nam ne donosi ništa novo na idejnom planu, a sama igra se ne razlikuje mnogo od ostalih igara slične orjentacije. Ipak priča je, već klasično za ovaj serijal, fantastična sa nekoliko neočekivanih zaokreta. Takođe, postoji linearnost tokom igre, ali se igrač može odlučiti na koji način će odraditi zadatak. U zavisnosti od odluke i od celog toka igre, igrač utiče na neke likove i događaje, što se odražava na sam kraj igre i na završnu scenu.

Pored novosti vođenja dva lika, na kraju se može videti kako su neke aktivnosti i odluke igrača uticale na neke druge NPC likove koje srećete u igri. Ovo podseća na dobro poznati Fallout serijal, u kome se na kraju vidi kako su odlike igrača uticale na neka mesta i likove. Videti ovo ponovo u nekoj novijoj igri je bio vrlo lep osećaj.

Fanovi NWN serijala i sličnih igara ne bi trebali da propuste ovaj nastavak, dok bi ostali igrači trebali da se oprobaju u mračnom svetu u kome vladaju horde Underdark-a.

Ocene

9
9
8
9

Radnja DX2 se odvija nekoliko godina posle velikog kolapsa (kraj prvog dela). Industrija je posle krize procvetala i velike korporacije su usavršile bio modifikaciju čoveka. Igrač se nalazi u ulozi agenta Alex D., lika koji može biti ili muško ili žensko što zavisi od preferencija igrača (Alex D. je univerzalno ime tako da može da služi za oba pola). Igra započinje napadom na vašu bazu i vašim begom iz nje.

Priča u igre je linearna, ali se do cilja može stići na različite načine. Takođe postoje smernice koje ponešto menjaju tok igre ali ne mnogo. Nema nikakve veze na koji način rešite probleme, sve dok se zadaci koje dobijete reše. Pored svega toga priča je fantastično smišljena. Vrlo je intuitivna (duboka i opširna), a ima i određenih povezanosti sa prvim delom. Pomalo generalizovan stav u igri je da nikom ne treba verovati, jer se prevare i obmane dešavaju na svakom koraku. Bez obzira na sve, igrač je taj koji će prema svom ličnom karakteru odlučiti koji će pristup primeniti pri rešavanju dobijenih zadataka.

DX2 nema karakteristike klasičnog RPG-a. Nema kreiranja karaktera (sem odabira lica), nema povećavanja određenih atributa. Igra je zadržala modifikaciju karaktera pomoću biomod kanistera, koji u igri ima u velikim količinama tako da se mogu menjati i nadograđivati. Postoje dve vrste biomod-ova, klasični korporativni i black market (crno tržišni) biomod. Postoji šest mesta na koje se mogu instalirati biomodovi. Na svako od tih šest mesta može se instalirati jedan od tri moguća i to dva klasična i jedan crno-tržišni.

Oružja u igri ima u izobilju. Postoje pištolji (u osnovi isti ali sa nekim sitnim modifikacijama), sačmare, SMG (mašinke), neuro-toksinski pištolji, palice, pajseri, noževi, mačevi,razne bombe, itd. U principu sve kao i u prvom delu. Svako do oružja može da se modifikuje sa dodatna dva modifikatora. Modifikatora u igri ima šest, a svako oružje je kompatibilno sa svim modifikatorima. Naravno, neka oružja ne mogu da prime neke modifikatore (SMG ne može da primi modifikator za bržu paljbu). Vrlo je bitno pažljivo odabiranje oružja i modifikatora, a ponekad će vam trebati i dva ista oružja sa različitim modifikatorima.
Inventar u igri je podeljen na 12 mesta u kojima se mogu držati razne stvari. Inventar ni u kom slučaju nije dozvoljen za sve stvari pa je potrebno odlučiti se šta će te koristiti tokom igre. Jedna od dobrih stvari je da se stvari istog karaktera (hrana i piće) smeštaju u jedno mesto u inventaru. Ovo može biti i loše jer kada želite da uzmete nešto što je na kraju gomile, morate bacati sve ostalo. Municija, modifikatori i biomod paketi ne zauzimaju mesto u inventaru, što je vrlo dobro. U jednom inventarskom mestu moguće je imati deset istih stvari. Takođe je moguće imati i više od 10 jednakih stvari (npr. pribora za prvu pomoć - medkit) ali će 11-ti pribor zauzeti novo mesto u inventaru.

Grafika u igri je fantastična. Detaljnost je vrlo visoka. Svetlost i senke su vrlo dobre, i skoro realne. Teksture su takođe fantastične i ako uzmemo u obzir da se radi o igri u budućnosti, poprilično realne. Sve je lepo sklopljeno u jedan paket koji daje igraču vrlo visok nivo realnosti. Zvukovi u igri su takođe, očekivano, na visokom nivou. Svaki zvuk prati događanja na ekranu, a sve što se radi proizvodi neki zvuk. Prateća muzika u igri je fantastična.

Toliko o generalnim karakteristikama igre. Sada bi mogli da prikažemo neke negativne karakteristike (mane) a takođe i da uporedimo DX2 sa prvim delom.

        DX2 je svet u kome zakon gravitacije nije baš prilagođen. Naime sve što se baci u vis padne, ali kako se u igri gotovo sve može pomeriti, stvari lete kao da su do papira. Sanduci, stolice, kutije i sve ostalo izgleda kao da imaju slične karakteristike. Bilo šta da se u igri baci, leti sličnu razdaljinu pre nego što padne. Neprijatelji i ostali likovi u igri koje ubijete ili nađete mrtve, imaju naizgled iste karakteristike kao i bilo koji drugi objekti. Neprijatelje nosite kao da su pero i nema vidljivo osećaja težine. Bačeni, oni takođe lete sličnu razdaljinu kao i ostali predmeti. Takođe kada ih ubijete ili bacite ponekad se zaustave u vrlo čudnom a često i komičnom položaju. Ovo ponekad daje osećaj realnosti, a ponekad vas dovede do suza (liči na filmove Rambo i Komandos gde se ubijeni premeću kao u cirkusu).
        Iako DX2 svet izgleda fantastično, ovo je urađeno na štetu celokupnog igračkog iskustva. Lokacije u male, a učitavanje prosečne dužine. Ovo dovodi do toga da se ponekad provede više vremena čekajući da se lokacija učita, nego što se provede vremena na njoj (ovo pogotovo pri tranzitu tj. kada se samo prolazi kroz određenu lokaciju da bi se stiglo do željene). Takođe igra je izuzetno zahtevna i potreban vam je vrlo jak računar da bi igra išla glatko.
        Kao i prvi deo, DX2 je šunjalica tj. zahteva da se igrač prikrada kako bi bolje, brže i efikasnije obavio zadatak. Takođe kao i prvi deo, DX2 nema nikakav indikator koji bi nam pokazao koji je stepen naše skrivenosti (u Thief serijalu taj indikator je prisutan, kao i u npr. Splinter Cell-u). Ovo umanjuje celokupno iskustvo, iako ne mnogo.
        Kao i u prvom delu oružja ima u izobilju. U prvom delu je moguće pokupiti svako oružje i iz njega izvaditi municiju posle čega ovo oružje nestane (ovo se radi automatski, tj. kada se pokupi oružje koje već posedujete, ono nestane iz igre a njegova municija se prebacuje u municiju igrača). Ovo nije slučaj u DX2. Naime, nije moguće ni na koji način izvaditi municiju iz oružja. Municija se može naći pored palog neprijatelja, ali se njegovo oružje ne može pokupiti radi municije. Oružje se može pokupiti i biti u inventaru, ali se količina municije ne manja. Ovo je pomak u nazad u odnosu na prvi deo.
        U prvom delu su se modifikacije za oružje mogla slobodno instalirati tj. na svako oružje se moglo staviti sve što to oružje prima. U DX2 na svakom oružju postoje dva mesta za modifikaciju. Ovo je vrlo iritirajuće jer nije moguće instalirati recimo prigušivač, veći magazin za municiju i brže pucanje. Takođe modifikatora ima svuda i u ogromnim količinama pa se postavlja pitanje da li su autori želeli da se igrači više bave modifikacijama oružja nego samom igrom i njenom pričom. Postoji osam modifikatora i od toga četiri menjaju karakteristike oružja (ispaljivanje eksplozivnih metaka, ispaljivanje metaka sa EMP nabojem...) i četiri koje se tiču poboljšanja samog oružja (brže paljba, prigušivač...). Bilo bi bolje da su napravili da se jedna grupa (brža paljba, prigušivač...) može poboljšavati do određenog nivoa a da je moguće ugraditi jedan ili dva iz druge grupe. Na taj način bi se postiglo da se pažljivije biraju oružje i modifikatori.
        Prvi deo je donosio mnogo više u pogledu cyber okruženja. Tu su bili lockpick-ovi i multitool-ovi sa kojima smo obijali brave i hakovali sisteme. Sada je tu samo multitool koji služi za sve. Ovo je pomalo unazađivanje, prvobitne ideje. Takođe ne postoji nikakav modifikator koji bi nam smanjio upotrebu mulitool-ova, jer nema RPG elemenata (podešavanje lika na osnovu zarađenih iskustvenih poena).
        Odsutnost podešavanja znanja i veština lika je kompletno unazađivanje. Nije moguće podesiti bilo kakve parametre i sl. stvari da bi lika napravili boljim i veštijim. U prvom delu snajper ste mogli koristiti normalno tek posle nekoliko sati igre tj. tek onda kada malo popravite k-ke lika. U DX2 snajper je miran kao kip. Takođe gađanje je vrlo precizno, ali iako lika pogodite u glavu, on ne pada nego počne da se bori sa vama. Ovo nije bio slučaj u prvom delu. Takođe u DX2 primetno je odsustvo delova tela. Energija vam se jednako smanjuje bez obzira gde ste pogođeni. U prvom delu, ukoliko vas neko pogodi u ruku toliko da vam ona bude neupotrebljiva, oružje će bez obzira na sva podešavanja, šetati i biće teško pogoditi neprijatelja sve dog se ne izlečite. Ovo nije slučaj u DX2.
        DX2 ima daleko više zadataka od prvog dela. Ovo mu itekako ide u prilog, kao i to de se od početka morate lomiti oko dve strane. Možete raditi samo za jednu, za drugu ili se provlačiti između tj. raditi na obe strane po malo ali taman toliko da sa svima ostanete u koliko toliko prijateljskim odnosima.

Postoji dosta toga što bi smo zamerili igri Deus Ex 2 - Invisible War. Međutim, ako zanemarimo sve kritike, koje su uzgred rečeno samo varijacije na temu, možemo zaključiti da je Deus Ex 2 fantastična igra. Fanovi DX-a će biti oduševljeni pričom i pojedinim segmentima igre, dok će svi ostali uživati u odlično smišljenoj radnji, lepoj grafici i napetosti.

Sada nam samo ostaje da uživamo u DX2 i da čekamo DX3 koji će se, po rečima odgovornih ljudi, vratiti stilu prvog DX-a i System Shock-a od koga je igra originalno i potekla.

Ocene

9
9
8
10

Igra je sama po sebi linearna, ali je igraču uvek ostavljena mogućnost da sam odabere kojim će putem da ide. U nekim slučajevima je moguće izbeći borbu mirnim putem a u nekim nije. Sve što uradite u igri reflektuje se na vašu pripadnost sili. Ukoliko radite pozitivne stvari, pomažete ostalima i sl. force metar će se pomerati prema svetlu (Light side of the force). U suprotnom, metar će ići ka tamni (Dark side of the force). Ovo ne menja u mnogome put kojim trebate da idete, ali menja na koji način će te tamo stići. Igra je podeljena na nekoliko planeta na kojima je potrebno završiti određene zadatke. Pored glavnih zadataka postoje i sporedni zadaci koji vam uglavnom donose i najveći broj iskustvenih poena što ih čini izuzetno važnim. Trajanje igre, u normalnim uslovima je od 40 - 60 sati, što će fanovi u mnogome pozdraviti.

Borba se odvija u realnom vremenu ali je moguće pauzirati je i izdati naredbe likovima. Naredbe se mogu izdavati i u realnom vremenu. Takođe je moguće i promena likova tokom igre ili borbe i korišćenje njihovih specijalnih sposobnosti. Mali savet je da sve osvojene poene koristite da bi povećavali svoje mentalne sposobnosti i poboljšali borbu sa mačevima.

Grafika je na zavidnom nivou, kao što smo i mogli očekivati. Sve je vrlo autentično, trava, pesak, hodanje po pesku, vetar koji duva i raznosi pesak. Okolina u kojoj se lik kreće je prelepa i vrlo detaljna tako da se stiče neverovatan osećaj realnosti. Zvukovi u igri prate radnju na ekranu, autentični su i vrlo kvalitetni. Zvuk svetlosne sablje je fantastičan. Muzika je standardno dobra i odlično se uklapa u situaciju u kojoj se lik nalazi.

Tokom igre će te nailaziti na veliki broj raznih predmeta. Tu su lasersko oružje, pištolji i puške, bombe raznih vrsta, svetlosne sablje, i sl. Takođe tu je veliki broj raznih štitova-oklopa, neuro-implanta, energetskih barijera-štitova, jedi tunika-štitova, medicinskih pomagala, stvari za popravljanje droida i za upadanje u računare i konzole (za hakovanje), pojaseva i vizira sa raznim svojstvima. Takođe tu su i razni predmeti koji služe za poboljšanje odela-štitova, oružja, svetlosnih sablji i laserskih mačeva. Naravno, ovo nije sve. Tokom igre je moguće pokupiti razne kristale koji služe za poboljšanje svojstava svetlosnih sablji i time ih učiniti kvalitetnijim i smrtonosnijim.

Igra je odlična i vrlo malo toga ima ta joj se zameri. Ponekad se likovi tako nameste da je nemoguće proći pored njih, ali se to može rešiti menjanjem lika. Na taj način možete koristiti lik koji se nije zaglavio i ostali će ga pratiti. Takođe ponekad se desi da igra iskoči u Windows desktop. Iako retko, ovo može da bude izvor frustracija. Ipak postoji već beta patch koji popravlja neke od ozbiljnijih grešaka i bilo bi dobro instalirati ga. Pošto je beta patch, naći će te ga na bioware forumu (vidi gornji link).

Za sve zaljubljenike Jedi sveta, ova igra će biti pravi biser. Takođe, ljubitelji RPG igara ne smeju da propuste ovaj naslov. Svi oni koji vole ovakve vrste igara će biti zadovoljni svime što ova igra može da pruži, dok se ostali mogu okušati u Jedi knight svetu.

Ocene

9
8
8
7

Grafika je standardno dobra, kao i u svim delovima, vrlo je detaljna i daje odličan osećaj realnosti. Zvuk je takođe vrlo dobar i vrlo dobro prati dešavanja na ekranu. Muzika u igri je dobra i ima je za svačije uši. Kontrola automobila je poboljšana i mnogo realnija u odnosu na prošli nastavak.

Naravno postoji i nekoliko zamerki. U slučaju sudara, auto naizgled ne gubi svoje sposobnosti i performanse, što umanjuje doživljaj i realnost. Takođe, nastala oštećenja su slabo vidljiva, tako da kada se sa 240 Km/h zakucaš u vozilo, drvo ili stub ne otpadne ti ni far. Normalno bi bilo da ti se hauba zgužva (a i da otpadne), svetla da se ugase, auto da uspori tj. da izgubi nešto svojih performansi. Sve ovo takođe utiče na realnost i čini igru više arkadnom. Raniji Need for Speed naslovi su donosili vidljivo oštećenje kola, smanjenje performansi i sl, te su bili mnogo realniji. Iako postoje neke zamerke, igra je odlična baš zbog novog sadržaja koji je ubačen. Kolekcionari i fanovi NFS serijala će obožavati ovaj nastavak, dok će ostali uživati u raznolikosti traka, trka, automobila i ostalog.

Iako igra radi odlično, već se pojavio patch za nju sa oznakom Patch #1 a očekuju se još neki. Za sada ne postoji način da se patch skine (download-uje) sa sajta proizvođača i instalira lokalno. Patch se instalira sa interneta i za to je potrebno startovati ikonicu koju je igra napravila u Start>Programs meniju. Druga opcije je da se sa interneta, pomoću eDonkey programa skine patch. Ovakav patch u sebi obično ima i crack za igru koji je odvojen od same instalacije i moguće ga je obrisati ili ne koristiti a ipak patch-ovati igru na noviju verziju. Ukoliko imate problema sa internet konekcijom pokušajte drugi način, ali ne koristite crack jer je to ilegalno i kažnjivo (kao što je kažnjivo posedovanje ilegalne kopije), a pored toga i nepotrebno jer ionako imate originalni CD.

Ocene

9
9
8
8

Max Payne 2 je ponešto unapređeniji od svog prethodnika. Sa grafičkog aspekta je mnogo bolje urađen, i likovi i okruženje. Sve je mnogo detaljnije i mnogo realnije. Max je očigledno imao posla sa plastičnom hirurgijom, i sada je njegov izgled mnogo realniji i mračniji. Jedina mana je što se oštećenja koja Max pretrpi tokom borbi, ne vide na njemu. Zvuk je fantastično prilagođen dešavanjima na ekranu i vrlo je realan. Svako oružje ima karakterističan zvuk paljbe i punjenja što doprinosi realnosti. Vrlo je dobar osećaj kada se čuje kako metci zvižde oko tebe ili tup zvuk kada metak udari u Max-a.

Max 2 je ponešto izmenjeniji od svog prethodnika. Naime bulettajm (bullet time) je izmenjen i sada se dopunjava vremenom. Ovo pomalo umanjuje užitak jer se praktično za svaku situaciju može koristiti usporavanje vremena. Ono što donekle vadi situaciju je da su neprijatelji mnogo precizniji sa i bez usporenog vremena. Max 2 nam donosi još jednu novost. Dok smo u prvom nastavku vodili Max-a, sada možemo voditi povremeno još jednog lika, Monu Sax. Mona je plaćeni ubica koji se zapleo u istu priču kao i Max. Pored toga čini se da ovo dvoje osećaju nešto jedno prema drugom. Ponekad je potrebno da ovo dvoje rade zajedno kako bi postigli svoj cilj. Izbor oružja je ogroman i to od mlaćenja rukama preko bombi, pištolja, polu i automatskih pušaka do prvoklasnog snajpera.

Vrlo malo je onoga što ne ide u prilog ovoj igri. Ponekad je možda teško primetiti neprijatelja. Takođe ne ide svaki metak tamo gde ste uperili nišan. Postavlja se pitanje da li su ovo programeri učinili namerno, jer sasvim sigurno doprinosi osećaju realnosti. Sve u svemu, fantastična igra koja zahteva pohvalu u svakom segmentu. Nije na odmet napomenuti da iako igra radi fantastično, nije na odmet skinuti najnoviji patch sa sajta koji doprinosi stabilnosti igre i optimizuje je da radi brže.

Ocene

8
8
9
7

HALO je vrlo dobro balansiran. Iako se čini da bi na momente mogao ostati jednoličan i dosadan, on to nikako nije. Ovo jeste FPS (first person shoot-em-up), ali postoji i delova kada morate dobro da razmislite šta dalje da radite. Pored klasičnih napada sa vatrenim ili vanzemaljskim (plazma) naoružanjem, imate mogućnost tihog ubijanja neprijatelja. Potrebno je prići mu s leđa i mlatnuti ga kundakom vašeg oružja. Zanimljivo je kada mlatnete neprijatelja bazukom, tako što je uhvatite za cev i odalamite kreaturu svom snagom po glavudži. Takođe poglavica može uspešno da koristi sva transportna sredstva do kojih se može doći u igri i to neku vrstu bugija/hamvija, tenk ( i to intergalaktički), malu neprijateljsku letelicu i sl. Oružje u igri nije raznovrsno i svodi se na mašinku, pištolj, snajper i bazuku, plazma pištolj i mašinku (neprijateljsko oružje), nidler pištolj sa mecima sa navođenjem ( ???? neprijateljsko oružje) kao i plazma bomba (koja ima običaj da se lepi za žive organizme) i običnu zemaljsku klasičnu i dobro poznatu bombu (kašikaru). Iako ovo izgleda oskudno, često će te se naći u situaciji da menjate naoružanje jer je moguće nositi sve vrste bombi i samo dve vrste naoružanja tokom igre. Naoružanje možete tokom igre menjati, tako što bacite ono koje imate i pokupite novo sa zemlje (ovaj proces je momentalan tj. dok uzimate oružje sa zemlje lik istovremeno baca oružje koje ima u ruci). Sve ovo doprinosi odličnom osećaju realnosti i navodi igrače da taktiziraju. Ponekad, ovo može biti i manjak jer je potrebno vratiti se po vaše oružje koje ste bacili što zna biti dosadno i koje ponekad zna da ispari (pogotovo ako ste ga bacili kada je prazno). Ipak, svo oružje u igri je odlično tako da možete koristiti bilo koje da bi došli do željenog cilja.

Grafika u igri je vrlo živopisna i nalazićete se u različitim lokacijama. Tu su otvoreni prostori, livade, snežne površine, hale, tuneli, građevine i sl. Teksture su vrlo lepo prilagođene i daju koliko toliko realan osećaj (koliko realno može biti stvorenje sa telom poput puževe kućice sa pištoljem koji ispušta zelene lopte punjene plazmom koje se rasprše pri udaru  i otete vas iako nisu udarile direktno u vas). Mala zamerka je ta što se teksture preklapaju i ulaze jedna u drugu. Zvuk je izuzetan i prati dešavanja na ekranu. Pozadinski zvukovi i muzika su takođe vrlo dobro prilagođeni.

Rezime svega ovoga je preporuka da ne propustite HALO. Igra će se svideti svim fanovima pucačina, a pogotovo onima koji su se zavadili sa vanzemaljcima širom galaksije i vole da ih tamane. Potrebno je napomenuti da postoji patch koji popravlja igru i čini je dosta stabilnijom.

Ocene

9
7
8
7

Ocene

9
9
9
7

Ocene

9
9
8
8

Ocene

9
8
8
7

Ocene

9
9
10
9

Ocene

9
9
9
8

Ocene

9
8
8
7

Ocene

9
8
7
5

Ocene

9
9
8
8

Ocene

9
9
10
6